Eurocontrol: Srbija učestvuje u stvaranju Jedinstvenog evropskog neba

Frenk Brener (Frank Brenner) je direktor Eurocontrola od 2013. i za njegovog mandata ova organizacija koja je zadužena za bezbednost vazdušne plovidbe u Evropi preduzela je niz mera na realizaciji dugotrajnog projekta Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky – SES).

Na regionalnoj konferenciji o spasavanju i traganju u vazdušnom saobraćaju koja je nedavno održana u Beogradu boravio je i Frenk Brener, kao suorganizator konferencije zajedno sa domaćim Direktoratom civilnog vazduhoplovstva i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Tom prilikom smo sa gospodinom Brenerom kratko porazgovarali o Jedinstvenom evropskom nebu, funkcionalnim blokovima vazdušnog prostora i položaju i ulozi Srbije u ovim značajnih evropskim integracijama.

Postoji li napredak u projektu Jedinstvenog evropskog neba?

Single European Sky je nastao kao inicijativa Evropske unije još pre deset godina. Možemo reći da je projekat prelaska iz “nejedinstvenog” u “jedinstveno evropsko nebo” evolutivni proces. Mnogi paketi propisa su prošli u poslednjih deset godina. Imali smo SES 1 paket, SES 2 paket i sada se vodi rasprava o trećem (ili drugom plus) paketu.

Ovim projektom pokušavamo da približimo jedne drugima unutar Evrope kako bismo poboljšali učinak. Jedan od paketa podrazumeva i stvarnje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, jedan se odnosi na razvoj mreže upravljanja i stvaranje jedinstvenog centra iz koga će se upravljati ukupnim kapacitetima. Radili smo na poboljšanju funkcionalnosti i pokrenuli smo SESAR program sa ciljem postavljanja nove jednostavnije infrastrukture za upravljanje vazdušnim prostorom.

Danas su to stubovi Jedinstvenog evropskog neba i ako ovo što imamo danas uporedimo sa periodom pre videćemo koliko smo sada bliži i koliko je ta” jedinstvenost neba” iznad Evrope značajna. Učinak se drastično popravio. U ovom trenutku beležimo prosečno kašnjenje od 0,6 minuta dok je pre samo nekoliko godina ono išlo i do 3 minuta.

Uloga Srbije u svemu tome?

Srbija kao zemlja koja nije članica Evropske unije nije aktivno uključena u rad na stvaranju pravnog osnova unutar Unije, ali Evropska komisija redovno komunicira sa Eurocontrolom kako bi iznašli nove predloge za razvoj Jedinstvenog evropskog neba. Srbija je već 11 godina članica Eurocontrola pa preko ovog tela učestvuje u razvoju SES projekta.

Od nedavno Srbija ima i stolicu u upravnom odobru gde je generalni direktor Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) jedan od članova. Kroz ove strukture Srbija, kao zemlja koja nije član Unije, zajedno sa Turskom ima veoma značajnu poziciju.

U okviru Eurocontrola Srbija je prisutna još više preko gospođe (Mirjane) Čizmarov (direktorke Direktorata civilnog vazduhoplovstva), koja je nedavno izabrana za potpredsednicu Saveta Eurocontrola. Samo je pet članova ovog saveta od ukupno 41 zemlje članice Eurocontrola.

Kako Srbija doprinosti zajedničkom cilju?

Srbija ima veoma aktivnu ulogu u razvoju novih kontrolnih procedura preko SMATSA, koja učestvuje u razvoju centralizovanog sistema. Smatramo da procesima treba da se upravlja iz jednog centra kroz organizovane akcije koje pokrivaju celokupno područje Evropske unije umesto samo jedne zemlje. Međutim ne mogu se i svi procesi obavljati iz jednog centra u Briselu već se moraju i mogu delegirati pojedinačnim operaterima koji bi to obavljali u ime svih članica Eurocontrola. SMATSA je veoma aktivna u razvoju ovih programa i već pruža neke od usluga u okviru ove saradnje koja je veoma intenzivna.

 Kakve koristi Srbija ima od saradnje na ovim zajedničkim evropskim projektima?

Srbija se kreće ka članstvu u Evropskoj uniji i svakako treba da usvoji sve važeće zakone i propise. Eurocontrol je pokretačka snaga za Srbiju na njenom putu ka EU, pomažući joj da neke od ovih zakonskih propisa koji se tiču vazdušnog saobraćaja usvoji i uspešno primeni na svojoj teritoriji.

 U Evopi su već odavno formirani funkcionalni blokovi vazdušnog prostora (FAB), ali se Srbija nije našla ni u jednom od njih. Gde je njeno mesto i da li postoje planovi da se priključi Centralnoevropskom, Dunavskom ili Meditaranskom FAB-u?

Funkcionalni blokovi su ideja Evropske unije koja je bila pokušaj da se pospeši regionalna saradnja. I dok su članice EU bile u obavezi da formiraju sopstveni FAB ili se priključe postojećem, Srbija nije imala tu obavezu. Ne bih se usudio da Srbiji delim savete kako da usmeri svoju politiku prema okolnim zemljama, ali mogu da kažem da u ovom trenutku FAB projekat i nije baš neka uspešna priča.

Zaključeno je i potpisano mnogo međudržavnih sporazuma. Oni su tu, ali proces njihove primene ne ide onom brzinom kojom bismo voleli. Još uvek postoje neki neželjeni efekti i kašnjenja u sprovođenju tako da mi se čini da je Srbija dobro savetovana da sačeka i prati kako će se ovaj FAB proces dalje razvija, pre nego što uzme učesća u nekom od njih.