Biznis / VESTI

IATA: Rast cena goriva prepoloviće profit avio-kompanija u 2026.

Willie Walsh upozorava da geopolitičke tenzije, rast cena goriva, nedostatak aviona i spor napredak u primeni održivih avionskih goriva stvaraju nezapamćen pritisak na avio-kompanije, uprkos tome što potražnja putnika ostaje stabilna Globalnu avio-industriju očekuje znatno […]

Datum / Date: 20.07.2026.

Autor / Author: Dragan Nikolić

Willie Walsh / Foto: IATA

Willie Walsh upozorava da geopolitičke tenzije, rast cena goriva, nedostatak aviona i spor napredak u primeni održivih avionskih goriva stvaraju nezapamćen pritisak na avio-kompanije, uprkos tome što potražnja putnika ostaje stabilna

Willie Walsh / Foto: IATA

Globalnu avio-industriju očekuje znatno teža godina, a procenjuje se da će se profit avio-kompanija u 2026. prepoloviti usled naglog rasta cena goriva, dugotrajnih problema u lancima snabdevanja avionima i geopolitičke nestabilnosti, upozorio je generalni direktor IATA Willie Walsh u svom izveštaju o stanju industrije, predstavljenom na 82. godišnjoj skupštini ove organizacije.

Prema najnovijim prognozama IATA, očekuje se da će prosečna cena avionskog goriva biti 70 odsto viša nego prošle godine, što će godišnje troškove industrije za gorivo povećati za oko 100 milijardi dolara. Uprkos rastu cena avio-karata, potražnja putnika ostaje relativno snažna, mada se očekuje usporavanje njenog rasta na 2,1 odsto, dok bi avio-kargo saobraćaj trebalo da poraste za svega 0,7 odsto.

Posledice po profitabilnost biće značajne. IATA očekuje da će neto profit avio-kompanija na globalnom nivou pasti sa 45 milijardi dolara u 2025. na 23 milijarde dolara ove godine, dok bi neto profitna marža industrije trebalo da se smanji sa 4,2 na svega 2,0 odsto.

Walsh je naglasio da je situacija posebno teška za avio-kompanije čiji se bilansi još nisu u potpunosti oporavili od posledica pandemije, kao i za prevoznike pogođene sukobima na Bliskom istoku. Istovremeno, čini se da putnici ne nameravaju da odustanu od putovanja: istraživanje IATA pokazuje da 49 odsto putnika ove godine planira da potroši više na putovanja, dok još 43 odsto namerava da izdvoji približno isti iznos.

Nedostatak aviona dodatno povećava troškove avio-kompanija

Jednu od najoštrijih kritika Walsh je uputio proizvođačima aviona i motora. Broj naručenih aviona koji još nisu isporučeni premašio je 18.000, dok je prosečna starost svetske flote dostigla rekordnih 15,2 godine. Avio-kompanije danas raspolažu sa više od 5.000 novih, energetski efikasnijih aviona manje nego što se ranije očekivalo, što dovodi do veće potrošnje goriva, kao i rasta troškova lizinga i održavanja.

IATA procenjuje da su samo problemi u lancu snabdevanja u vazduhoplovnoj industriji tokom 2025. avio-kompanije koštali najmanje 11 milijardi dolara. Walsh je optužio proizvođače motora da ostvaruju finansijsku korist uprkos tome što avio-kompanijama ne obezbeđuju proizvode i pouzdanost koji su im potrebni, pozivajući ih da prestanu sa prekomernim naplaćivanjem i ponovo se usredsrede na proizvodnju dugotrajnih i pouzdanih motora.

Pored neposrednih finansijskih pritisaka, Walsh je izdvojio tri oblasti u kojima su avio-industriji hitno potrebne bolje državne politike: regulativa usklađena sa globalnim standardima, odgovarajuća infrastruktura i kredibilne politike dekarbonizacije.

Prava putnika i infrastruktura pod lupom

Walsh je oštro kritikovao propise Evropske unije o pravima putnika, poznate kao EU261, ocenjujući da visina naknada često nije srazmerna ceni avio-karte i da avio-kompanije neretko snose finansijsku odgovornost za poremećaje na koje ne mogu da utiču. Prema istraživanju IATA, samim putnicima je u slučaju poremećaja u saobraćaju važnije da im se obezbedi alternativni način putovanja nego novčana nadoknada.

IATA procenjuje da primena EU261 avio-industriju godišnje košta oko osam milijardi evra, dok Walsh smatra da ova regulativa nije uspela da otkloni osnovne uzroke kašnjenja i otkazivanja letova, od kojih su mnogi povezani sa problemima u upravljanju vazdušnim saobraćajem i nedostacima infrastrukture.

Nedovoljni infrastrukturni kapaciteti postaju sve ozbiljnija prepreka daljem rastu avio-saobraćaja. Gotovo 400 aerodroma širom sveta danas zahteva koordinaciju slotova jer njihovi kapaciteti tokom dana ne mogu da zadovolje potražnju. Walsh je velike investicije u nove aerodromske kapacitete u Vijetnamu, Singapuru i Australiji suprotstavio, kako je naveo, loše osmišljenim politikama razvoja aerodroma i modelima koncesija u drugim delovima sveta.

Upravljanje vazdušnim saobraćajem predstavlja još jedan značajan izvor neefikasnosti. Prema procenama IATA, čak i poboljšanje efikasnosti upravljanja vazdušnim saobraćajem od svega pet odsto moglo bi avio-kompanijama da donese godišnje uštede od 12,5 milijardi dolara, uz istovremeno smanjenje emisija ugljen-dioksida za više miliona tona. Walsh je istakao da savremeni avioni već poseduju tehnologiju potrebnu za efikasnije operacije, ali da zastareli i neusklađeni sistemi upravljanja vazdušnim saobraćajem sprečavaju avio-kompanije da u potpunosti iskoriste njihove mogućnosti.

Foto: IATA

Proizvodnja održivog avionskog goriva daleko ispod potreba

Možda najozbiljnije dugoročno upozorenje odnosilo se na cilj avio-industrije da do 2050. godine dostigne neto nultu emisiju ugljen-dioksida. Walsh je naveo da su ugrožena dva ključna elementa strategije dekarbonizacije industrije: sistem za kompenzaciju emisija ugljenika CORSIA i razvoj održivog avionskog goriva (SAF).

Avio-kompanije su od 2021. godine potpisale više od 180 ugovora o kupovini SAF-a, što pokazuje da postoji velika potražnja. Ipak, očekuje se da će globalna proizvodnja SAF-a ove godine dostići svega 2,4 miliona tona, što je dovoljno da pokrije samo 0,8 odsto potreba avio-kompanija za gorivom. Do 2050. godine industriji bi bilo potrebno oko 500 miliona tona, odnosno količina koja bi zadovoljila približno 65 odsto ukupnih potreba za gorivom.

Walsh smatra da su vlade često birale pogrešan pristup, uvodeći obavezne kvote za korišćenje SAF-a pre nego što su obezbedile dovoljno podsticaja za njegovu proizvodnju. Prema njegovim rečima, takva politika dovela je do rasta cena, ali ne i do odgovarajućeg povećanja ponude. Upozorio je da trenutno ne postoji realan put ka ostvarenju cilja ICAO da se do 2030. godine korišćenjem SAF-a emisije iz avio-saobraćaja smanje za pet odsto.

Iako je Walsh rekao da još postoji nada da će avio-industrija dostići neto nultu emisiju, priznao je da su izgledi da se to ostvari do 2050. godine sve manji. Zbog toga je pozvao vlade, proizvođače goriva, pružaoce infrastrukturnih usluga i predstavnike avio-industrije da hitno razgovaraju o realnom vremenskom okviru za ostvarenje tog cilja.

„Avio-kompanije će kao prevoznici odraditi svoj deo posla, ali uspeh će zavisiti od zajedničkog delovanja svih aktera“, rekao je Walsh, naglašavajući da odgovornost za dekarbonizaciju avio-saobraćaja ne može biti samo na avio-kompanijama.

Avio-saobraćaj ostaje pokretač globalne povezanosti

Uprkos nepovoljnim izgledima, Walsh je svoje obraćanje završio u optimističnom tonu. Kako je istakao, veštačka inteligencija i nove tehnologije mogle bi u narednih pet do deset godina da otvore velike mogućnosti za povećanje efikasnosti, smanjenje troškova i unapređenje usluga za putnike.

Govor je imao i ličnu dimenziju, pošto je Walsh najavio da će u narednim nedeljama napustiti IATA i preuzeti funkciju izvršnog direktora kompanije IndiGo Airlines.

Na kraju je naglasio širi ekonomski i društveni značaj avio-saobraćaja. Ova industrija omogućava putovanja za više od pet milijardi ljudi godišnje, podržava globalnu trgovinu vrednu 4,1 bilion dolara i obezbeđuje radna mesta za 86,5 miliona ljudi širom sveta.

U trenutku kada sukobi i političke podele čine svet sve fragmentiranijim, avio-saobraćaj, kako je istakao Walsh, nastavlja da ima upravo suprotnu ulogu: povezuje ljude, ekonomije i društva preko državnih granica.