Aerodrom Čikago – Chicago O’Hare International Airport (ORD)

Više od običnog (Beyond ORDinary) je moto čikaškog aerodroma O’Hare (izgovara se O’her), a to predstavlja neobičnu igru reči od čuvene troslovne skraćenice aerodroma ORD. Aerodrom simpatično objašnjava ovaj svoj moto i kaže kako “ovde ne postoje uobičajene avanture” što bi veoma lako mogla biti istina. Ma koliko ranije da dođete na aerodrom i da se dobro pripremite za let očekujte da će vam kompletno aerodromsko iskustvo biti prava avantura. Nadamo se dobra, mada se kladimo u suprotno, posebno ako se ovde zadesite u vreme Dana zahvalnosti.

Travel Magazine

Ovaj tekst je objavljen u najnovijem broju najstarijeg domaćeg časopisa o putovanjima „Travel Magazine“ u okviru specijalnog dodatka o vazdušnom saobraćaju „Travel&Sky“.

U Americi sve mora da bude naj i prvo po nečemu, pa tako i aerodrom O’Hare u Čikagu ima svoje “prvi sam” momente. Ovaj aerodrom poseduje čak sedam poletno-sletnih staza isto kao i aerodrom u Dalasu sa kojim deli prvo mesto. On je i jedan od najvećih na svetu ne samo po površini već i po broju putnika na godišnjem nivou. Sa preko 70 miliona aerodrom O’Hare zauzima sedmu poziciju u svetu i treću u SAD iza Atlante i Los Anđelesa.

Čikaški aerodrom je glavna baza jedne od tri nacionalne i najveće avio kompanije u SAD. United Airlines, koji se posle spajanja sa Continentalom naziva samo United u ovom gradu ima svoje sedište, a O’Hare aerodrom mu je najveća baza gde se ukrštaju avio putevi iz cele zemlje i sveta.

Putnici koji iz Evrope lete za Ameriku na linijama neke od avio kompanija Star Alliance, a najpre Lufthanse, Austriana, SWISS-a ili samog Uniteda, najverovatnije će Čikago biti prvi grad u koji će sleteti u Sjedinjenim Državama.

Aerodrom je kao jedan od najvećih na svetu sasvim razumljivo i vrlo komplikovan za snalaženje. Poseduje četiri terminala (1,2,3 i 5.  Pogledajte boks da saznate šta je bilo sa Terminalom 4). Terminali 1,2 i 3 su spojeni i putnici jednostavno mogu pešačiti iz jednog u drugi (malo duže pešačenje ili trčanje je potrebno), dok je Terminal 5 potpuno odvojen. On je i jedini na kome se nalazi američka ulazna pogranično-carinska kontrola, tako da svi dolazni letovi u međunarodnom saobraćaju pristaju na ovaj terminal, pa čak i oni koji kasnije poleću sa nekog drugog terminala.

Ovakva organizacija zahteva veoma kompleksu logistiku i planiranje aerodromskog obrta aviona, jer avioni moraju da budu nakon iskrcavanja putnika na T5 odgurani nazad i da se parkiraju na neki drugi terminal sa koga poleću. Moglo bi se reći da je ovaj aerodrom organizovan kao većina autobuskih stanica u Srbiji – ima dolazne i odlazne perone! Ali to je situacija samo za međunarodne letove i to samo za United i nekoliko partnerskih avio kompanija iz Star Alliance. Sve ostale avio kompanije koje obavljaju međunarodni avio saobraćaj (uz izuzetak Air Canade) koriste isključivo Terminal 5 i za dolaske i za odlaske.

Putnici koji presedaju sa međunarodnog na domaći let moraće da promene terminal (sa petice na nešto od prva tri), a to neće biti nimalo jednostavno. U SAD važi pravilo da se pogranična i carinska kontrola moraju obaviti u prvoj tački ulaska, dakle ako nastavljate dalje ka unutrašnjosti Amerike moraćete da napustite tranzitnu zonu, prođete imigracionu kontrolu, prezmete prtljag, prođete carinsku kontrolu, a tek potom odete na čekiranje za naredni let. Kada se čekirate i ponovo predate svoj tek preuzeti prtljag dobićete boarding kartu koja služi za ukrcavanje i koja će vam otkriti sa kog terminala vam naredni avion poleće. Onda ćete se tzv. people moverom (automatskim vozićem) prebaciti direktno do željenog terminal.

Zvuči jednostavno, ali treba imati u vidu da su sve moguće kontrole u SAD veoma detaljne, stroge i dugotrajne praćene velikim gužvama. Putnike iz sumnjivih zemalja ili regija mogu zadržati na dodatnoj proveri što može prouzrokovati gubitak konekcije.

Ono po čemu je aerodrom Čikago prepoznatljiv su gužve u terminalima. Počev od čekiranja, pa čak i onog za privilegovane putnike (biznis i prva klasa, osobe sa posebnim potrebama, članovi raznih frequent flyer programa idr). Sve njih čekaju veoma veliki redovi, spora kontrola i pomeranje. Međutim, ono što je olakšavajuća okolonost je ljubaznost osoblja, koje je veoma predusretljivo, ljubazno i opušteno. Bez nervoze osoblja sve ove procedure su znatno lakše i prijatnije.

Unutrašnjost terminala (tranzitna zona) je ogromna ali isto tako zatrpana ljudima. Broj prodavnica i kafića je izuzetan i cene su iste ili malo više nego u centru grada po čemu se ovaj aerodrom razlikuje od ostalih. Saloni za putnike viših klasa su raspoređeni svuda po terminalima ali ne predstavljaju istinska mesta za odmor i relaksaciju. Unutar salonima se čak i plaćaju neka pića, internet slabije radi, do šifre je malo teže doći, registracija na mrežu je komplikovana, mesta za sedenje je malo, gužve su uvek velike i za šankom i u tolatima. Čak i ovakvi saloni su znatno bolji nego čekaonice za putnike u ekonomskoj klasi. Mali gejtovi za avione sa velikim kapacitetom znaju da budu veliki problem.Sistemi informisanja, ukrcavanja u avion su prilično drugačiji nego u Evropi.

Sve u svemu aerodrom nije baš najbolji i najpoželjniji. Ima ocenu tri od deset prema Skytraxu, a najgore je ocenjen upravo u segmentu redova i gužvi.