Poslednji poziv za Alitaliju

Ponovo smo svedoci kritičnih trenutaka jednog od najprepoznatljivijih brendova na svetu. Alitalia, bilo bi dovoljno samo to reći, i svi bi na svetu znali da se radi o italijanskom nacionalnom avio-prevozniku i o jednoj od najstarijih aviokompanija na svetu.

Štrajk u Alitaliji

Zbog štrajka zaposlenih u Alitaliji, koji se dogoio 5. aprila kompanije je bila prinuđena da otkaže 60% letova.

Noseći italijansku zastavu širom sveta Alitalia je bila uspešna u predstavljanju svoje zemlje, ali, nažalost, nije bila uspešna u svojoj osnovnoj delatnosti. Ova je kompanija u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji samo nekoliko puta ostvarila godišnji profit. Širenje minusnog salda izazvalo je nekoliko puta uključivanje alarma i akcije spašavanja kompanije od propasti. Poslednji u nizu bio je 2014. kada je Etihad Airways dokapitalizavao Alitaliju i preuzeo 49% vlasništva što je donelo finansijsku injekciju od pola milijarde evra ali i veoma strogim planom restruktuiranja.

Prema ambicioznim, i sada sa ove distance bismo mogli reći pogrešnim, planovima Etihada Alitalia je trebalo da postane profitabilna do 2017. Lako je biti general posle bitke, ali se čini da je Etihadova strategija je bila pogrešna i to u baš svakom segmentu. Uostalom neuspeh sa Alitalijom je jedan od glavnih razloga za odlazak Džejmsa Hogana iz Etihada zajedno sa lošom situacijom u Air Berlinu.

U poslednje dve godine, što se podudara sa dolaskom Etihada, Alitalia je izgubila više od 600 miliona evra, a svakog dana gubi skoro 2 miliona evra (prema tvrdnjama italijanskih poslovnih medija) i ovim tempom će za koju nedelju ostati bez obrtnih sredstava, odnosno postaće nelikvidna što bi moglo izazvati prekid saobraćaja.

Luka di Montecemolo se povlači

Bivši prvi čovek Ferarija Luka di Montecemolo (Luca di Montezemolo) viđen je kao pravi izbor na mestu predsedavajućeg nove Alitalije, 2014. On je krajem marta dao otkaz na mesto predsedavajućeg kompanije koji će stupiti na snagu kada bude prihvaćen plan restruktuiranja Alitalije. Njega će zameniti Luiđi Gubitozi (Luigi Gubitosi), napuljski biznismen i nekadašnji kontroverzni direktor italijanske radiotelevizije RAI.

U decembru prošle godine investitori i kreditori predvođeni bankama UniCredit i Sanpaolo su dali Alitaliji rok od 60 dana da donese ozbiljan plan smanjenja troškova kako bi izbegla bankrot. Ovaj plan koji predviđa smanjenje gubitaka za više od milijardu evra do 2019. i izlazak Alitalije iz crvenog, odobren je od strane vlade sredinom marta, ali problemi sa tim nisu nestali. Naprotiv.

Plan koji je usvojen je izazvao momentalne reakcije sindikata koji su krajem marta održali jednodnevni štajk i zapretili novim u aprilu. Navodno je planirana obustava rada 5. aprila, dan pre nego što je Vlada dogovorila niz susreta sa predstavnicima kompanije. Ideja je da se od 6. do 13. održi serija sastanaka na kojima će plan biti još jednom analiziran i usvojen kako bi se moglo pristupiti dodatnom finansiranju pre nego što kasa ostane prazna.

Ukoliko bi na kraju ovaj plan i zaživeo to bi donelo Alitaliji dodatnih 2 milijarde evra (Etihad bi trebalo da učestvuje sa 600 miliona). Ali, ima izgleda da od plana ne bude ništa. Ne samo da se sindikati protive već su sada i sami investitori počeli da sumnjaju u njegovu uspešnost. Pomenute banke smatraju da je plan oporavka veoma komplikovan i izrazili su sumnju u neke od predloženih ciljeva. Kao primer su naveli planirano povećanje prodaje za čak 30% (sa 2,9 na 3,7 milijardi evra) do 2019. Oni smatraju da je ovo previše optimistično imajući u vidu da kompanija konstantno, godinama beleži pad prihoda.

Ne samo što je, po ocenama investitora, nerealno optimističan, plan je ujedno i veoma drastičan i ukazuje da se planiraju korenite promene u funkcionisanju kompanije. Predviđeno je otpuštanje preko 2000 radnika, a govori se i o ozbiljnom smanjenju plata u proseku za oko 30% (pilotima od 22 do 28%, a kabinskom osoblju preko 32%). Flota od preko 70 aviona iz familije A320 bi trebalo da se smanji za 20 aviona, a to bi se moglo dovesti u vezu sa navodnim planom da se pojedine linije prepuste partnerskim i low-cost kompanijama koje bi trebalo da dovode putnike u čvorišta Alitalije. Italijanski stručnjaci smatraju da ova ideja nije loša, ali isto tako misle i da je za takav potez sada već kasno.

Stvar je dodatno zakomplikovao stav trenutno najjače političke stranke u zemlji – Pokret 5 zvezda. Ovaj populistički pokret koga mnogi smatraju revolucionarnom levicom se zalaže za hitnu nacionalizaciju Alitalije. Pet zvezda smatra da italijanska dražava treba da preuzme Alitaliju. De Majo, koga mnogi vide kao budućeg italijanskog premijera smatra da je država ta koja treba da investira u budućnost Alitalije, ali priznaje da ni on sam ne zna šta bi to tačno trebalo uraditi ako bi ova kompanija potpala pod državnu kontrolu. On vidi Alitaliju kao odskočnu dasku za italijansku ekonomiju prema zemljama u razvoju, Sjedinjenim Američkim Državama i Latinskoj Americi. On krivi loše upravljanje kompanijom za njeno trenutno stanje, a za Etihadov plan kaže da je osujećen od strane konkurencije koju na prvom mestu čine low-cost prevoznici i brza železnica.

Činjenica je da se Etihad nije baš najbolje snašao sa Alitalijom. Prelazak na sistem jedinstvenog čvorišta možda je i donelo neke uštede, ali je u potpunosti ubio pozicije Alitalije na nekim ključnim tržištima. U borbi sa konkurentskim low-cost prevoznicima koji su poznati po konceptu direktnog (jednosegmentnog) saobraćaja između dva grada (point to point) Alitalia se okrenula jedinstvenom čvorišnom sistemu prema kome putnike skuplja u jednoj tački, odakle ih dalje razvozi do krajnjih destinacija. Ovaj princip ne može da napravi dobar rezultat u kratko i srednjelinijskom saobraćaju i pravi primer za to je etnički saobraćaj između Italije i Albanije. Nekada je čak osam italijanskih gradova imalo direktne veze sa Tiranom, zbog jake albanske dijaspore. Danas, samo dva grada imaju direktnu vezu, a sve ostale gradove Alitalia želi da pokriva iz Rima. To je prouzrokovalo stvaranje novih low-cost prevoznika koji eksluzivno održavaju direktne linije između italijanskih gradova i Tirane. Albawings, kompanija koj je počela sa radom na jesen 2016. održava direktne linije do sedam italijanskih gradova.

Čini se kako je Etihad napravio i veliku grešku u izboru prioriteta prilikom preobražaja Alitalije. Prvi fokus je bio na rebrendiranje iako je brend bio najočuvaniji i najstabilniji deo kompanije. Iznova su farbani avioni, ali je njihov nov izgled zapravo bio samo mala i modernija promena, istina efektnija i mnogo bolja sa aspekta dizajna i kreativnosti, ali potpuno bespotrebna, a pri tom i veoma skupa. Menjane su uniforme, iako su Italijani nadaleko čuveni po svojim visokim modnim standardima, neko je odlučio da ponovo treba staviti akcenat na isto mesto, iako je on sasvim bespotreban. Inače elegantne stjuardese su sada za nijansu elegantnije ali je cena koja je za to plaćena enormna.

Međutim, najveći problem Alitalije, sa kojim ni Etihad nije mogao da izađe na kraj su rezolutni sindikati. Prekomeran broj zaposlenih i loša organizacija rada naplaćuju svoj danak već decenijama, a svi planovi restruktuiranja kompanija su zube polomili na sindikatima. Svako, pa i najmanje neslaganje biva obeleženo obustavom rada. Novo najavljeno otpuštanje preko 2000 radnika od ukupno 12500 značiće sasvim sigurno nove štrajkove, zbog čega će ovaj plan biti sasvim teško ostvariv.