Rusija uredbom nacionalizovala avione stranih vlasnika

Nakon što su zapadnoevropske kompanije koje se bave lizingom aviona zatražile povraćaj svojih letelica od svih ruskih avio-kompanija, Vlada Rusije je donela uredbu kojom se ove letelice mogu momentalno registrovati kao vlasnika ruskih korisnika.

Od 980 komercijalnih letelica koje lete za ruske avio-kompanije čak 515 pripada inostranim vlasnicima, mahom lizing kompanijama iz Irske. Odlukom Rusije je izvršena masovna, do sada nikad viđena, zaplena aviona, koja će ipak imati efekta samo unutar Rusije.

Nakon što su strane lizing kompanije koje poseduju avione koji lete za ruske avio prevoznike zatražile hitan povraćaj letelica, Rusija je obustavila kompletan međunarodni avio-saobraćaj, 8. marta, iz straha ovi avioni ne budu zaplenjeni na stranim aerodromima. Jedini izuzetak su letovi do Belorusije.

Odluka lizing kompanija iako naizgled nema direktnih veza sa sankcijama prema Rusiji, zapravo je posledica tih istih sankcija. Kako su prethodno Boeing i Airbus prekinuli sa isporukama rezervnih delova ka Rusiji to su i održavanja i bezbednosti ovih letelica postali upitni. Vlasnici većine aviona su dve irske lizing kompanije AerCap i SMBC Aviation Capital koje su se ozbiljno zabrinule za svoje avione pa su naložile njihov povraćaj iz Rusije. Aeroflot, kao najveći korisnik iznajmljenih aviona je to kategorički odbio, nakon čega je otvoreno pitanje međunarodne zaplene.

S obzirom da je odluka Rusije da nacionalizuje avione i da ih običnim dekretom, a mimo svih svetskih vazduhoplovnih konvencija i zakona, prebaci u vlasništvo svojih avio-kompanija koje ih koriste, pravno neutemeljena i neodrživa van granica Rusije, to je više nego izvesno da će preko 500 aviona ostati dugotrajno parkirano i nekorišćeno na aerodromima u Rusiji.

Nikome nije poznato kako će se ova situacija razrešiti s obzirom da se radi o presedanu u avio industriji. Jedno od mogućih rešenja je međunarodna arbitraža, koja zahteva vreme i ne bi mogla početi pre završetka rata u Ukrajini, ali je i ona upitna jer se ne zna da li će je Rusija prihvatiti tj. da li će pristati na nadležnost međunarodnih arbitražnih sudova. Moguće je da će pre svega toga biti potrebni dugotrajni i veoma naporni pregovori dve strane u ovom slučaju.