Zašto je rosište važno?

Retko ćete videti u vremenskim prognozama da se pominje rosište (dew point) – gotovo nikad. Šta je to i koliko je to uopšte i bitno s obzirom da ga niko ne spominje, pitaćete se sa punim pravom.

Rosište je, iako nepoznanica, jedan od najvažnijih meteoroloških pokazatelja kojim se ne određuje samo stepen prijatnosti kod ljudi već ono igra i veoma važnu ulogu u avijaciji.

Rosište ili tačka rose, kako se u srpskom jeziku često naziva, je teoretska vrednost koja pokazuje na kojoj bi se temperaturi pri datom pritisku i relativnoj vlažnosti vazduha vodena para kondenzovala i stvarala rosu.

Ova mera predstavlja temperaturu zasićenja vazduha i što ima višu vrednost to je i vazduh zasićeniji vodenom parom, a samim tim i teži. Piloti zato ovaj podatak traže kada treba da izračunaju poletnu dužninu, odnosno koliko im je metara potrebno da ostvare uzlet, a on je posebno važan kod aerodroma na višim nadmorskim visinama gde je vazduh redak i gde je mnogo više metara potrebno da bi avionski motori „pojeli“ neophodnu količinu vazduha kako bi odlepili avion od zemlje.

U običnom, zemaljskom svetu, rosište je najbolje merilo prijatnosti u datim vremenskim prilikama. Teoretski kada bi rosište imalo istu vrednost kao i temperatura vazduha to bi značilo da je vazduh zasićen 100 posto. Što je njegova vrednost veća i što je ona bliža temperaturi vazduha to je i zasićenje veće, pa je proces prirodnog hlađenja organizma otežan, jer vazduh ne može da primi dodatne količne vodene pare, pa onda znoj (kojim se ljudi rashlađuju) ne isparava i ostaje zalepljen za telo.

Ljudi često kažu kako je vreme vlažno, sparno ili lepljivo, a to je nešto što, ma koliko mi to mislili, ne zavisi od relativne vlažnosti vazduha, već upravo od rosišta. Vazduh je suv kada je relativna vlažnost ispod 50%, a vlažan kada je iznad. Sparno vreme, međutim, može biti i pri manjoj vlažnosti, ako je u isto vreme temperatura izuzetno visoka, ili pak pri nižim temperaturama ako je vlažnost, sa druge strane, visoka.

Naučnici su utvrdili da je rosište između 13 i 15 granica prijatnosti za zdravog čoveka. Subjektivan osećaj prijatnosti zavisi i od drugih faktora. Osobe koje se više znoje ne vole visoke vrednosti rosišta, jer to znači da njihov znoj teže isparava, zbog čega se osećaju ulepljeno. Njima uvek prija što niže rosište. Ako je ono iznad 15 stepeni, javlja se osećaj nelagode. Kada je vrednost preko 18, može se reći da se radi o vremenskoj nepogodi, jer je vreme prosto neizdrživo, dok kod većih vrednosti od 20 i više možemo da smatramo da imamo opasne vremenske uslove zbog kojih ljudi osim osećaja neprijatnosti mogu imati i zdravstvenih problema. Ovo je posebno opasno za astmatičare.

Tabela: mrfixitbali.com

U Beogradu je ovog leta vreme bilo potpuno nepodnošljivo. Rosište u jednom navratu više od deset dana nije palo ispod 18, a najčešće je bilo 20 ili više. Mogli ste videti ulepljene ljude kako pokušavaju da se ohlade lepezama, brišu se maramicama i peškirima i svi komentarišu kako je „baš sparno“. Ovako visoka tačka rose ne smeta samo ljudima već i mašinama i uređajima.

U momentu pisanja ovog teksta temperatura vazduha u Beogradu je 26 stepeni, relativna vlažnost vazduha je 84%, a rosište neverovatnih 23. Ta vrednost je, prema naučnim istraživanjima dovoljna da za 17,3% poveća šanse od mehaničkih oštećenja raznih mašina i ubrza proces korozije dok kod ljudi ubrzava starenje. Uz ovu vrednost rosišta buđ se stvara za sedam dana. Meteo sajtovi ove vrednosti smatraju visoko rizičnim.

Rešenje da se smanji nelagoda zbog visokog rosišta je da se sedne ispred ventilatora, da se uključi klima ili da se igraju dodole za prizivanje vetra koji će rasterati svu tu vlagu i „osušiti“ vazduh. Avioni će sa druge strane uz visoko rosište brže poleteti, ali će i brže „ostariti“ jer vlaga nije dobra za motore i materijale od kojih se pravi avion.