Brazilske pčele ubice prave med iz atlantske kišne šume

Početna|GEOGRAPHICA|Geograf|Brazilske pčele ubice prave med iz atlantske kišne šume

Brazilske pčele ubice prave med iz atlantske kišne šume

Brazil je jedna od najvećih medenih destinacija na svetu sa čistim organskim, sirovim medom koji je nastao u kišnoj šumi.

Pre nešto više od pola veka Brazil je bio sasvim običan proizvođač meda. Tamo su, kao i u celoj Americi, gajene evropske medonosne pčele koje stvaraju med kakav je poznat i kod nas.

Savremeni Brazil je danas jedan od deset najvećih svetskih proizvođača meda i pčelinjih proizvoda, a razlog takvog uspeha krije se u kvalitetu meda koje proizvode neobične pčele ubice. Ovaj zastrašujući nadimak dobile su zbog svoje hirovite naravi i brzog reagovanja na „neprijatelja“.

One ubadaju deset puta brže nego obične, evropske pčele i znaju kilometrima da proganjaju uljeza. Poznato je da se u Africi ove pčele koriste da čuvaju poljoprivredne useve od slonova štetočina. Afika je, zapravo i postojbina ovih pčela.

U Brazilu su pedesetih godina prošlog veka, u želji da pronađu pčelu koja može da izdrži tamošnju vlažnu i toplu klimu poznatu kao klima kišnih šuma, uvezli nekoliko košnica izdržljive i žilave afričke pčele.

Projekat je vodio čuveni brazilski agronom, entomolog i genetičar Vorik Ker (Warwick Kerr), profesor na Univerzitetu u Sao Paulu i osnivač tamošnje Katedre za genetiku na Medicinskom fakultetu.

Foto: Mata Atlantica / Federico Pereira / Flickr

Njegov doprinos razvoju pčelarstva u Brazilu je nemerljiv. Pokušavao je da stvori hibridnu pčelu koja može da živi u neotropskoj biogeografskoj ekozoni, koja se proteže od Južnog Meksika i poluostrva Jukatan na severu pa sve do Patagonije i Ognjene zemlje na krajnjem juga kontinenta.

Iako legenda kaže da je pčela ubica nastala slučajnim ukrštanjem sa evropskom medonosnom pčelom tako što je pobegla iz svojih košnica u kojima je doneta iz Afrike, to nije sasvim tačno. Profesor Ker je radio upravo na projektu ukrštanja ove dve vrste pčela kako bi stvorio otporni hibrid. Tako je nastala afrikanizovana pčela, kako joj je zvanično ime i proširila se iz regiona Sao Paula širom neotropske Amerike.

Foto: Pxfuel

Brazil je zahvaljujući ovoj vrsti pčela i raznovrsnosti biljnog sveta ubrzo nakon toga postao značajna medena destinacija, mesto gde nastaje med kakvog nema nigde drugde na svetu. Razlog je pomenuta brazilska kišna šuma (Mata Atlantica) koja se pruža u uzanom pojasu celom dužinom brazilske jugoistočne atlantske obale i tek na pojedinim mestima zalazi dublje u kopno.

Ova šuma okružuje najveće urbano područje Brazila; Sao Paulo i Rio, ali je sačuvala svoju netaknutost zbog čega je med odavde, možda i jedini na svetu, stoprocentno organski. Za to su zaslužne i afrikanizovane pčele, koje su veoma otporne i izdržljive i ne zahtevaju tretmane antibioticima ili drugim lekovima.

Foto: Heris Luiz Cordeiro Rocha / Wikimedia

Zbog nestvarnog biodiverziteta, med iz brazilske kišne šume ima razne ukuse: eukaliptusa, pomorandže, šećerne trske, indijskog oraha, raznog tropskog lekovitog bilja.

U brazilskom organskom medu nema ni najmanjeg traga hemikalija, teških metala ili pesticida, zato što pčelari postavljaju košnice u veoma udaljene i izolovane predele kišnih šuma gde ne postoje ni najmanje naznake savremene civilizacije. Pakuje se direktno iz košnica u tegle i prodaje se kao najkvalitetniji sirovi med.

Foto: Beeresponsible