VINCI Airports dobio beogradski aerodrom na upravljanje

Vlada Srbije je nakon nekoliko odlaganja 5. januara uveče objavila pobednika tendera za davanje beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ na upravljanje. Francuska kompanija VINCI Airports je osvojila ovaj tender i dobiće koncesiju za upravljanje beogradskim aerodromom na period od 25 godina odmah nakon potpisivanja ugovora što se očekuje u prvom tromesečju 2018.

Vlada je objavila da je VINCI ponudio inicijalnu jednokratnu nadoknadu od 501 milion evra, godišnju nadoknadu koja će se kretati od pet do 16 miliona evra kao i da će uložiti 732 miliona evra u razvoj aerodromske infrastrukture u narednih 25 godina. Ukupna vrednost ugovora koji treba da bude potpisan uskoro iznosiće tako blizu 1,5 milijardu evra.

VINCI Airports

Kompanija VINCI Airports sa sedištem u Parizu je deo velikog franacuskog koncerna VINCI. Ova kompanija upravlja aerodromima u sedam zemalja: Francuskoj, Portugalu, Kambodži, Japanu, Dominikanskoj republici, Čileu i Brazilu. Neki od aerodroma kojima upravljaju su Lion, Lisabon, Porto, dok aerodromom u glavnom gradu Čilea Santjagu upravljaju zajedno sa drugim kompanijama udruženim u konzorcijum.

Osim finansijske ponude na izbor koncesionara uticalo je i obećanje VINCI-ja da neće otpuštati radnike aerodroma i da neće podizati cene aerodromskih usluga.

Međutim, svi detalji ovog posla biće poznati tek po potpisivanju ugovora što je VINCI najavio u prva tri meseca odmah po završeku godišnjeg finansijskog izveštaja aerodroma za 2017.

Tender za davanje beogradskog aerodroma na upravljanje izazvao je burne reakcije stručne javnosti i nezavisnih medija. Odmah po raspisivanju tendera, 10. februara, Transparentnost Srbija (TS) je objavila da on nije raspisan po zakonu, jer je uslov za njegovo raspisivanje bila izrada studije opravdanosti i izvodljivosti što nije učinjeno.

TS je zatražila od Vlade i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da dostave koncesioni akt i studiju opravdanosti. Kako oni to nisu učinili ni posle urgencije, TS je podnela tužbu Upravnom sudu.

Na sumnjive detalje tendera ukazivao je i portal Pištaljka još pre njegovog raspisivanja, početkom februara prošle godine. Na ovom portalu je objavljen tekst u kome se navodi da je izabrani privatizacioni savetnik aerodroma za postupak davanja koncesije firma za pružanje finansijskih usluga Lazard, koja je u isto vreme po više osnova povezana baš sa kompanijom VINCI Airports, koja je na kraju i pobedila na tenderu.

Rezultati tendera pokazuju da je ponuda VINCI Airports-a daleko nadmašila prvobitna očekivanja Vlade Srbije i izazvala je veliki broj reakcija i komentara stručne javnosti. Prostom računicom se može utvrditi da će VINCI Airports morati da višestruko poveća profit beogradskog aerodroma kako bi uopšte mogao da ispuni obećano prema Vladi Srbije, a da u isto vreme ostvari i sopstvenu zaradu.

Detalji o ulaganju u beogradski aerodrom još nisu poznati, ali je VINCI preko vikenda izdao saopštenje u kome se kaže da će prvo raditi na reorganizaciji putničkih tokova na aerodromu, kao i da će stvoriti uslove za rast dugolinijskog saobraćaja „koji predstavlja plan razvoja domaćeg avioprevoznika Air Serbia“. U planu je i povećanje komercijalne zone aerodroma.

Na tender za davanje aerodroma pod koncesiju reagovale su i brojne opozicione stranke. Pokret slobodnih građana je izdao saopštenje u kome navodi da je „odluka o koncesiji u suprotnosti sa ekonomskim interesima Srbije, a da je jedini razlog za nju želja vlasti da kratkoročnim finansijskim injekcijama pruži lažnu sliku ekonomskog prosperiteta“.

„Aerodrom je profitabilna kompanija i ne postoji razlog zašto bi ovaj državni monopol bio poklonjen bilo kojoj privatnoj firmi. Jedini monopol koji je gori od državnog je privatni“, kažu u Dosta je bilo. Oni navode da je tender samo nastavak niza koruptivnih radnji koje čini Vlada Srbije i smatraju da će ovim poslom biti oštećen budžet Srbije, ali i građani i mali akcionari koji poseduju 17 odsto vlasništva.

Vlada Srbije je, međutim, saopštila da će od incijalne uplate VINCI-ja biti uplaćeno 417 miliona evra u budžet ali i da će mali akcionari dobiti svoj deo u iznosu od 84 miliona evra. Iako su u Vladi veoma zadovoljni postignutom cenom oni ipak ističu da još nije sve završeno i da je sada neophodno da se što bolje ispregovara ugovor koji treba da bude potpisan.