Bernhard Wodl: Imamo preko 320 letova nedeljno iz regiona

U svom prvom intervju u Srbiji, Bernard Vodl (Bernhard Wodl), novi regionalni direktor Lufthansa Grupe za bivšu Jugoslaviju otkriva nam kakav je položaj našeg regiona u planovima najveće avio kompanije u Evropi u okviru koje su avio prevoznici Lufthansa, SWISS, Austrian Airlines, Brussels Airlines i Eurowings.

Vodl je na ovu poziciju došao iz SWISS-a, koji je deo Lufthansa Grupe i gde je radio kao regionalni menadžer za Istočnu Evropu sa bazom u Beču. I njegovi prethodni poslovi vezani su za avio saobraćaj. Godinama već radi za avio kompanije iz Lufthansa Grupe, a prva profesionalna iskustva stekao je još kao student na Višoj školi za turistički menadžment u Beču, kada je praksu obavljao kao prodavac avio karata u kompaniji Austrian Airlines.

Bernard Vodl je izvanredni poznavalac našeg tržišta (prostora bivše Jugoslavije) i veliki je ljubitelj Beograda u kome ima brojne kolege i prijatelje i u koji veoma rado dolazi.

 Koji je značaj regiona za Lufthansa Grupu?

Ovaj region je veoma značajan za nas što smo na mnogo načina već pokazali kada smo bili prvi koji bi pokretali saobraćaj ka nekim destinacijama u regionu i na taj uspostavljali nove veze. Region bivše Jugoslavije je veoma dobro povezan sa našim čvorištima, a mi i dalje nastavljamo da otvaramo nove linije. Nedavno smo otvorili nove rute povezavši Zagreb i Sarajevo sa Cirihom kao i Zagreb sa Briselom. Čak i sada postoji još prostora za otvaranje novih linija, posebno sa novim Eurowings-om koji bi trebalo da poveže nemačke gradove koji nisu naša čvorišta poput Kelna, Štutgarta, Diseldorfa, Hamburga i Berlina. Eurowings i sada održava neke linije u ovom regionu, ali sasvim sigurno ima prostora i za nove.

 Koje su tri glavne destinacije za putnike iz ex-YU regiona koji koriste vaše linije?

U interkontinentalnom saobraćaju to je, svakako, Severna Amerika. Primetili smo da postoji značajna tražnja ka Njujorku, Čikagu, Majamiju ali i prema Zapadnoj (pacifičkoj) obali. Azija je takođe veoma važno tržište za nas i možemo reći da smo uočili povećanu tražnju iz ovog regiona ka popularnim turističkim destinacijama u Aziji.

 Lufthansa, SWISS i Singapore Airlines su nedavno započeli snažnu joint-venture saradnju na Evro-azijskim rutama. Da li je ova nova ponuda dostupna i našim putnicima?

Da, to je nešto što je novo za nas. Mi ojačavamo naš položaj na ovom konkurentnom tržištu (Azijskom) tako što stvaramo nove još bolje veze i u isto vreme snižavamo cene. Ova usluga je dostupna svim našim putnicima koji su usmereni ka našim glavnim čvorištima u Cirihu, Minhenu i Frankfurtu.

 Postoji pet glavnih čvorišta Lufthansa Grupe: Beč, Cirih, Frankfurt, Minhen i Brisel. Koje su glavne razlike među njima i da li biste nam rekli koji je omiljeni izbor za putnike iz našeg regiona?

To je subjektivno i zasnovano je na ličnom utisku. U razgovorima sa mnogim putnicima zaključio sam da je za njih bečki aerodrom najbolji zbog najkraćeg vremena potrebnog za konekciju zahvaljujući novom transfernom konceptu i novom terminalu rezervisanom za letove Austrian Airlines-a i Star Alliance. Kao trasnferni aerodrom Beč je veoma zgodan za putnike sa minimalnim vremenom za konekciju od samo 25 minuta što je najkraće u Evropi. Minhenski aerodrom je takođe veoma zgodan za transfer. Značano je unapređen i sada putnici imaju daleko više komfora. Meni se ipak najaviše dopada aerodrom u Cirihu. To je aerodrom koji vam pruža sliku cele države što je veoma lepo. I na samom vrhu je aerodrom u Frankfurtu koji je prvi izbor mnogih transfernih putnika. Možda on i nije baš najzgodniji za transfer ali može da ponudi najveći broj odredišta, više od bilo kog drugog aerodroma tako da bi ga trebalo smatrati našim najvećim čvorištem.

 Da li smo mi dobro povezani sa vašim čvorištima?

Trenutno avio prevpoznici iz Lufthansa Grupe (Lufthansa, SWISS, Austrian, Brussels Airlines i Eurowings) nude preko 320 letova nedeljno od i do gradova u regionu bivše Jugoslavije. Svi gradovi su povezani sa Bečom, većina sa Cirihom, Frankfurtom i Minhenom. Sa Briselom je trenutno jedino Zagreb povezan.

 Gde vidite potencijal za novo širenje i nove linije?

Ne planiramo ništa trenutno ali smo u stalnom kontaktu sa službama za razvoj mreže linija svih naših avio prevoznika. Uspostavili smo mnoge nove linije u poslednjih godinu dana i sada ih treba učvrstiti i omogućiti da postanu održive i profitabilne. Pogledajte npr. liniju Cirih -Podgorica. Započeli smo saobraćaj na toj liniji i shvatili da ipak ne postoji dovoljna tražnja da bi linija mogla da bude profitabilna pa smo je otkazali. Razgovaramo sa Eurowings-om o mogućnim novim rutama i uvek tražimo nove mogućnosti. Npr. linija od Ciriha do Pule će biti uvedena od strane SWISS-ovog turističkog avio prevoznika Edelweiss na našu inicijativu i predlog.

 Hoćemo li videti u bliskoj budućnosi Brussels Airlines u Beogradu?

Mogu da potvrdim da posmatramo broj putnika između Beograda i Brisela. Verujem da ćemo pre ili kasnije videti i Brussels Airlines u Beogradu što će biti dobro ne samo za direktne putnike već i za one koji bi preko Brisela putovali dalje do Evrope ali i brojnih interkontinentalnih destinacija ove kompanije.

 A nemački gradovi sa kojima trenutno nismo povezani? Da li Lufthansa Grupa planira bilo koju novu rutu između Srbije i Nemačke?

Odredišta u Nemačkoj koja nisu naša čvorišta opslužuje Eurowings. Mi pratimo kretanja putnika i bar dva puta godišnje imamo sastanke sa nadležnim službama na kojima diskustujemo o mogućnostima uvođenja novih linija. Postoje mnogi planovi, a ja sam siguran da je Beograd u tim planovima rangiran veoma visoko. Međutim, još je rano bilo šta reći o mogućnostima Eurowingsa kada je Beograd u pitanju, ali nemojte zaboraviti da je to avio prevoznik unutar naše grupe koji se najbrže razvija.

 SWISS je prvi ponudio „light“ tarife iz svoje ženevske baze. Ovaj koncept je kasnije usvojen od strane svih ostalih avio prevoznika iz Lufthansa Grupe. Kakva su vaša očekivanja od novog koncepta?

Da, krenuli smo sa ovim konceptom iz Ženeve. Bila je to neka vrsta testa u kome smo našim putnicima pored standardne tarife koja sve uključuje i koja je fleksibilna ponudili i novu, light tarifu. Zahtev za većom fleksibilnošću došao je najpre od poslovnih putnika koji su nas pitali zašto bi oni plaćali prtljag ako putuju samo na jedan dan. U isto vreme im je umesto prtljaga bila potrebna veća fleksibilnost karte. Isto su tražili i vikend turisti koji su putovali samo sa ručnim prtljagom, tj. sa malim koferima koji mogu da se unesu u putničku kabinu. Nova tarifa se za nas pokazala veoma uspešnom i doneta je odluka da se ovak koncept primeni i kod drugih prevoznika na svim unutarevropskim letovima što je putnicima dalo daleko više mogućnosti da sami odluče o tome šta im je potrebno i šta žele da plate.

 Kad je već ovaj koncept tako uspešan zašto je ukinuta jedna od prvih ruta na kojima je on primenjen, od Ženeve do Beograda?

Tu su razlozi sasvim drugačiji. Gašenje linije između Ženeve i Beograda nema nikakve veze sa novim tarifnim konceptom. Problem koji smo imali je nedostatak aviona. Odlučili smo se da ugasimo liniju ka Beogradu kako bismo avion iskoristili za neke druge profitabilnije rute. Linija Ženeva – Beograd je bila dobra ali je imala veoma izražen sezonalni karakter. Lufthansa je od SWISS-a tražila da preuzme veoma profitabilnu liniju Minhen – Ženeva. Kako nismo imali viška aviona za ovu akciju odlučili smo se da ukinemo manje profitabilne linije između Ženeve i Sarajeva i Beograda.