Boeing pristao na nagodbu i isplatu 2,5 milijarde dolara odštete zbog MAX-a

Američki proizvođač aviona Boeing je postigao nagodbu sa Ministarstvom pravde o odlaganju krivičnog gonjenja zbog zavere da se zavaraju vazduhoplovne regulatorne vlasti (FAA) što je dovelo do dve fatalne avionske nesreće modela 737 MAX u kojima je poginulo 346 osoba, a avion potom bio prizemljen skoro dve godine.

Boeing je prihvatio sporazum o nagodbi kojim se odlaže krivično gonjenje na period od tri godine. Prema tom sporazumu, ovaj će proizvođač aviona platiti ukupnu odštetu od 2,5 milijarde američkih dolara u naredne tri godine. Ako ispuni svoje obaveze iz sporazuma Ministarstvo pravde će nakon tri godine odbaciti krivičnu prijavu protiv kompanije.

U sporazumu je navedeno i da Boeing odbacuje optužbe za zaveru, ali da priznaje da je bilo (nenamernih) grešaka u vođenju projekta 737 MAX koje su dovele do toga da je FAA izdala dozvolu za model aviona koji ne zadovoljava sigurnosne norme. Sporazum oslobađa kompaniju Boeing krivične odgovornosti, ali ne i pojedince iz ove kompanije za koje se dokaže da su odgovorni za loše upravljanje projektom.

Prema postignutom sporazumu, Boeing će platiti kaznu u državni budžet u ukupnom iznosu od 243,6 miliona dolara. Iznos od 1,7 milijardi dolara će biti uplaćen aviokompanijama, korisnicima aviona 737 MAX, koje su pretrpele značajnu štetu zbog dvogodišnjeg prizemljenja ovog modela. Osim ovoga, Boeing će uplatiti još 500 miliona dolara u fond za pomoć i kompenzaciju porodicama žrtava dve avionske nesreće.

Federali tužioci su izjavili da su pojedini ključni rukovodioci u Boeing-u zavarali FAA u vezi sa novim automatskim sistemom za kontrolu leta (MCAS) koji je po prvi put instaliran na modelu 737 MAX.

Greška na ovom sistemu se smatra odgovornom za rušenje dva aviona 737 MAX. U Indoneziji je, 29. oktobra 2018. nedugo nakon poletanja pao avion 737 MAX, aviokompanije Lion Air. U nesreći je poginulo 189 osoba. Druga nesreća se desilo 10. marta 2019. u Etiopiji, kada je isti model aviona, koji je pripadao aviokompaniji Ethiopian Airlines, pao nakon poletanja sa aerodroma u Adis Abebi. U ovoj nesreći poginulo je 157 osoba.

Ubrzo nakon nesreće u Etiopiji utvrđeno je da je u obe nesreće aviona 737 MAX glavni krivac MCAS, automatski sistem kontrole leta. Ovaj sistem je projektovan da spreči nagli pad napadnog ugla aviona tokom leta tako što automatski diže nos aviona. Zbog pogrešnih očitavanja parametara leta MCAS je reagovao učestalo u veoma kratkom vremenu, a piloti nisu bili obučeni za pravilnu reakciju u ovakvim situacijama. Kasnije se ispostavilo da je, osim pogrešno konstruisanog MCAS sistema, Boeing propustio da izvrši dodatnu obuku pilota i nije izdao pravilno uputstvo koje bi bilo odobreno od strane regulatornih vlasti.

Sporazum je izazvao veoma burne reakcije u Americi. Mnogi političari, pravnici i porodice žrtava su ogorčeni postignutim sporazumom. Među glavnim kritikama je ta da se ovakva prevara nije mogla pripisati samo dvojici zaposlenih u Boeing-u već da je odgovornost sasvim sigurno na celoj kompaniji, ali i na zvaničnicima u FAA, saveznoj vazduhoplovnoj agenciji, koja je izdala dozvolu za faličnu tehnologiju.

Boeing je još ranije odbacio odgovornost i uperio prst u dvojicu svojih radnika, tehničkih pilota, za koje se tvrdi da su prećutali nalaze tokom testiranja MCAS sistema i da su tako zavarali FAA, koja je potom izdala dozvolu.