Provansa Van Goga
Provansa je oduvek poznata kao raj za umetnike, pa je tako i Van Gog svoju sreću, nažalost nakratko, pronašao baš tamo - u Arlu.
Datum / Date: 04.08.2022.
Autor / Author: Aviatica
Foto: Dragan Nikolić
Provansa je oduvek bila privlačna za umetnike. Veliki broj sunčanih dana, prijatna klima i raskošan biljni svet idealna su inspiracija slikarima kroz vekove.
Boemska atmosfera i brojne kafane privlačile su i pisce iz cele Evrope, a ratna zbivanja sredinom prošlog veka, mnoge od njih naterala su na izbeglištvo u ove pitome krajeve gde su mogli da se sakriju od rastućeg zla i da okruženi lepotom nastave svoj kreativni rad.
Pored brojnih lokalnih umetnika, u provansalskim selima i gradovima utočište i inspiraciju su nalazili slikari Matis, Gogen, Pikaso, Šagal, pisci Tomas Man i Hemingvej i najčudniji od svih Vinsent Van Gog.
Ovaj flamanski slikar, koji je svoju slavu, kao što to obično i biva, stekao tek nakon svoje smrti, jedno vreme je živeo u Arlu. On je u potrazi za novom inspiracijom, u trenutku kada je postao nezadovoljan svojom početnom mračnom slikarskom fazom pokušao da zameni svetlijim tonovima i da unese radost života na svoja platna, pa se okrenuo japanskim motivima trešnjinog cveta. Kada mu ni to nije bilo dovoljno, i kada je poželeo još više sunca i boja odabrao je Provansu.
Van Gog se doselio u Arl (Arles), osunčani gradić na krajnjem jugu Francuske, na obalama Rone, u plodnim poljima Provanse. Bio je toliko oduševljen ambijentom i atmosferom Arla da je odmah iznajmio stan i počeo rad na osnivanju umetničke kolonije. Pisao je svojim prijateljima, slikarima po Evropi i pozivao ih da dođu i da mu se pridruže u „ovom raju na zemlji“. Mnogi su mu se odazvali i ubrzo je Arl postao jedan od najumetničkijih mesta u Evropi.
Za holandskog slikara nestabilne psihe boravak u Provansi je bio blagodet. Bar u početku! Dok mu se tamo nije pridružio Gogen. Odnos dva umetnika nije do kraja razjašnjen, ali je njihova umetnička i emotivna veza bila toliko jaka da je na kraju dovela do žestoke svađe posle koje Van Gog sebi odseca uvo. To ga odvodi prvo u psihijatrijsku bolnicu u Arlu, a potom i u manastir Svetog Pavla u obližnjem Sen Remiju (Saint Rémy de Provence) koji je služio kao sanatorijum za mentalno obolele. Boravak u manastiru bio je veoma plodonosan. Neka od najpoznatijih njegovih dela nastala su na tom mestu. Čuveno Zvezdano nebo naslikao je na livadi pored manastira, a tu su nastale i njegove slike na kojima prikazuje zalazak sunca na poljima lavande, rumene vinograde, maslinjake.
Dok je boravio u Arlu nastala su njegova remek dela poput Žute kuće. To je bila kuća u kojoj je živeo i u koju se doselio Gogen, a tim povodom je naslikao i dve slike stolica – jedna je Van Gogova stolica, a druga Gogenova stolica. Jedna od njegovih najčuvenijih slika je Most Langloa. Ovaj most postoji i danas, nalazi se na jednom kanalu u južnom predgrađu Arla i zove se Van Gogov most. Obilaze ga turisti u velikom broju. U samom Arlu postoji i mogućnost organizovanog obilaska svih Van Gogovih mesta na kojima je boravio i koja je slikao. Tako se u šetnji gradom mogu posetiti Place du Forum (Trg Forum) na kome i danas postoje brojne kafane, od kojih je jedna oslikana na njegovoj čuvenoj slici „Terasa kafea noću“.
Žuta kuća više ne postoji, a nalazila se današnjem kružnom toku pored severne kapije starog grada. Bolnica u kojoj je kasnije boravio bila je takođe velika inspiracija. Naslikao je nekoliko dela u unutrašnjem dvorištu, koje je danas prepuno turista. Bolnica je pretvorena u Kulturni centar Van Gog.
Tokom svog boravka u Provansi, koji se slobodno može nazvati Van Gogovom sunčanom fazom, on je posetio i ušće Rone, slikao je primorska sela duž obale prema Marseju.
Provansa kao jedna od najvećih inspiracija ovog čuvenog umetnika je i dalje raj za svakoga ko voli i poštuje umetnost. Programi obilaska ovog regiona su među najpopularnijim turama, a domaćini su učinili sve da se sećanje na Van Goga i njegovo stvaralaštvo sačuva.
Pratite nas na Facebook-u da biste uvek saznali najnovije vesti iz avijacije |