Kako je ples u čast bogova oslobodio Salvador od ropstva

Početna|RAZGLEDNICE|Brazil|Kako je ples u čast bogova oslobodio Salvador od ropstva

Kako je ples u čast bogova oslobodio Salvador od ropstva

Ako se pitate gde je istinski ukinuto ropstvo u Brazilu, gde je nastala samba, kapoeira ili čuveni karneval, Salvador je vrlo verovatno tačan odgovor.

Pre odlaska u Salvador proveo sam nekoliko dana u Sao Paulu gde sam jednog vrelog prepodneva sreo Marsela koga sam pre nekoliko godina upoznao u Lisabonu.  Kako to biva sa Brazilcima, poznanstva se odmah i lako sklapaju, pa smo tako Marselo i ja ostali u kontaktu iako smo se upoznali sasvim slučajno sedeći jedan pored drugog na fado večeri u restorančiću veličine kutije za cipele.

Reportaža je realizovana u sklopu medijske saradnje sa aviokompanijom Air France. Aviatica duguje zahvalnost predstavništvima ove kompanije u Budimpešti, Zagrebu i Beogradu bez kojih ovo putovanje ne bi bilo moguće

Nije mu trebalo dugo da me pozove u goste u Brazil i da nije bilo korone bio bih njegov gost tokom boravka u Sao Paulu. Ispričao sam mu to jutro uz odličnu brazilsku kafu u korejskoj četvrti da uskoro krećem za Salvador, a potom za Rio.

Bio je oduševljen planiranim putovanjem i rekao mi je da se, kada je Salvador u pitanju, spremim za neočekivano jer se radi o zaista posebnom gradu.

Nisam mu tada otkrio da se već neko vreme pripremam za ovaj grad na najbolji mogući način, u „Šatri čudesa“ Žorža Amada i da teško da bi me posle toga bilo šta moglo iznenaditi u Salvadoru. Amado je u Salvadoru obožavan i gotovo da ima status oriša, božanstva koje je po važnosti odmah iza vrhovnog bića Oloruna u novoj religiji nastaloj baš u ovom gradu.

Foto: Dragan Nikolić / Geographica

Ne postoji osoba u Salvadoru od najmlađih pa do najstarijih koja ne zna ko je Žorž Amado i koja prema njemu ne gaji najiskrenije poštovanje. Ovaj brazilski pisac, jedan od najprevođenijih na svetu, pravi je sin Baije, baš kao i njegov lik Pedro Arkanžo, po kome se čak i jedan trg u Pelurinju naziva.

Shvatio sam još pre dolaska u Salvador da o ovom gradu ni reč ne može biti napisana bez pomena Pedra Arkanža i njegovih avantura. Pripovedajući o njegovom životu Amado nam daruje šarenu i veselu hroniku ove nekadašnje prestonice kolonijanog Brazila u periodu na prelasku iz XIX u XX vek, nedugo nakon što je u Brazilu službeno ukinuto ropstvo.

Foto: Dragan Nikolić / Geographica

Ne bih da otvaram polemiku o nastanku sambe, ali sklon sam da radije poverujem Amadovim pripovedanjima nego zvaničnoj istoriji ovog afro-brazilskog muzičkog pravca, koja njen nastanak vezuje za Rio de Žaneiro. Salvador je taj koji ima najveći procenat crnačke populacije u Brazilu, zahvaljujući tome što je ovde bila jedna od prvih luka za prevoz robova iz Afrike u Ameriku, pa je nekako logično da je samba tu i nastala. U njemu postoje snažne veze sa Afrikom, odakle brazilski crnci vode poreklo. Danas je ovaj grad najsvetliji primer rasnog zajedništva i tolerancije u svetu. Nigde kao ovde ne postoji jedinstvo i osećaj da je svekoliki narod ma koje boje bio na jednoj te istoj strani – a da je ma koji državni sistem jedini koji je na drugoj.

Nekada to, međutim, nije bilo tako. Crnci, sinovi i kćeri Baije, morali su se krajem XIX veka organizovati u tajne karnevalske družine kako bi ulicama Salvadora proneli svoj glas. Tadašnje vlasti su iz etničkih i socijalnih razloga i u cilju odbrane porodice, zabranile „tu nemoralnu, razvratnu aktivnost“, kakvom su smatrali muziku afričkih crnaca inspirisanu tamošnjim religijama.

Foto: Dragan Nikolić / Geographica

Predvodnici tih tajnih karnevalskih družina su uskim ulicama Pelurinja pronosili svoje ratne pokliče koji, kako to Amado kaže, „daju ritam igri crnaca koji su pobegli iz šećerana, od korbača goniča i gospodara, da nikad više ne budu robovi“ (prevod Jasmine Nešković za Lagunu 2012)

Crnci, sinovi i kćeri dojučerašnjih robova, tako su muzikom iz bunta protiv kolonijalne, bele i netolerantne vlasti udarili temelje Baije darujući joj osim sambe i kapoeiru ali i nešto još važnije, religiozno-filozofski pogled na svet – kendoble. Ova sinkretska religija predstavlja spoj Joruba religije iz Zapadne Afrike, tačnije iz Nigerije, i zapadnog Hrišćanstva koje su sa sobom doneli pobožni Portugalci.

I nastade Tenda dos milagres ili Šatra čudesa kako je prevedeno kod nas. Ovaj naslov najbolje oslikava Salvador u svoj njegovoj šarolikosti i ritmu. On je preteča brazilskih karnevala kakve poznajemo danas. Od onog čuvenog o kome svi na svetu znaju, a koji se održava svakog februara u Riju, ovaj u Salvadoru je i stariji i autentičniji i, ako je verovati Amadu, nastao je još pred kraj XIX veka, nedugo nakon ukidanja ropstva.

Foto: Dragan Nikolić / Geographica

Malo od toga ćete danas doživeti i videti u Salvadoru. Kao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Brazilu i ovaj grad je postao komercijalizovan ali njegove ulice, tačnije kaldrma Pelurinja čuva i dalje duh oslobođenih robova. Uz neka predznanja i svakako uz Amada, njegove uličice otkriće vam tajnu karnevalsku družinu koja pokreće svaku žilu u telu ranjenom modernim bičevima i savremenim kapitalističkim ropstvom.

Glavni gradski trg u Gornjem gradu nazvan je Pelurinjo što znači „mesto bičevanja“. Tu su crnci, robovi, još u XVIII veku podigli svoju crkvu – prelepu drečavo plavu građevinu. U centru trougaonog trga danas, baš kao i nekada, razne muzičke družine, možda više ne tajne ali svakako i dalje buntovne, udaraju u crnačke bubnjeve i nose masu u ritmu slobode. Na tom trgu sa  grupom bubnjara muzički spot je snimio i Majkl Džekson i to za pesmu „They don’t care about us“ (Nije ih briga za nas) sa veoma jasnom porukom.

Foto: Dragan Nikolić / Geographica

Mnoge škole kapoeire se nalaze u Gornjem gradu, a ako imate sreće možete ih i videti na ulicama. Ipak centralno mesto zauzima velika plava kuća na vrhu brda u koju je smeštena Fondacija Žorža Amada sa kafanom, istraživačkim centrom i malim muzejom u kome su izložene sve naslovnice njegovih dela na raznim svetskim jezicima.

Iako je mnogo toga od slavne salvadorske prošlosti danas tek sećanje ili pripovedanje sasvim sigurno mogu da se složim sa Marselom da je Salvador jedan sasvim poseban grad. Za razliku od Rija ili Sao Paula, koji uživaju sve slobode, Salvador može da se pohvali da ju je osvojio. Ako se pitate gde je istinski ukinuto ropstvo u Brazilu, gde je nastala samba, kapoeira ili čuveni karneval, Salvador je vrlo verovatno tačan odgovor. Neka se Rio ne naljuti.

Foto: Dragan Nikolić / Geographica