Let Dreamlinerom preko polarnog kruga

U trećem satu našeg leta od Sijetla ka Varšavi, kada je sunce konačno zašlo iza našeg visokog horizonta sa suprotne strane ukazala se polarna svetlost. Svi smo je očekivali i samo je bilo pitanje ko će prvi da je primeti i uzbuni ostale. Odmah po poletanju smo se obezbeđivali da ne propustimo ovaj veličanstveni prizor tako što smo svojim najbližim saputnicima govorili da nas obavezno probude ako budemo zaspali, a Aurora se pojavi.

Foto: Alex Cheban, Položaj aviona sa unutrašnje strane polarnog kruga, u trenutku kada smo uočili polarnu svetlost.

Iskreno, nismo je očekivali. Nadali smo se da bismo je mogli videti u nekom trenutku, ali imam utisak da smo svi mislili da bi to moglo biti ravno čudu. „Nisam ja te sreće“, pomislio sam pošto sam svoju malu dozu potrošio na lepo vreme u Sijetlu, u doba godine kada obično kiša ne prestaje. U jednom trenutku mađarski kolega koji je virio kroz prozor desno od mene poskoči ushićeno i reče „Eno je. Ali je mala“.

Foto: Alex Cheban, Članovi kabinskog osoblja LOT Polish Airlines-a

Brzo sam se našao nosem zalepljenim za veliki Dreamlinerov prozor i video sam tanušnu beličastu trakicu paralalenu sa horizontom. Ispunio sam svoju obavezu da obavestim troje kolega koji su mi to tražili i oni su se ubrzo nanizali po prozorima, usput uzbunjujući i sve ostale. Nije dugo trebalo da se skoro svih 50-tak putnika poslušno poređa na desnu stranu aviona. „Hoćemo li narušiti ravnotežu“, upita neko i izazva talas smeha. „Izgleda da je dobar ovaj Dreamliner“, uzvrati mu jedan šaljivi Poljak želeći da kaže kako avion mora biti dobar čim može nas da podnese.

Foto: D. Nikolić

Iako nas je šest puta manje nego što avion može da primi, siguran sam da posada ima utisak kao da je avion prepun pošto se šetnja duž koridora ne stišava. Već smo se svi izveštili da zaoblazimo prepreke u vidu trolija, stjuarda ili noge nekog pospanog putnika koja štrči ko rampa na pružnom prelazu. Kreneš tako desnim koridorom jer ti je palo na pamet da slikaš neko dugme na zadnjoj galeriji, jer si baš sve islikao i samo ti je to ostalo, pa onda naletiš na Milčarskog, generalnog direktora LOT-a kako već treći sat daje intervju. Njegovo prezime inače na poljskom znači „onaj koji muči (ćuti)“.

Foto: D. Nikolić, kabina ekonomske klase najnovijeg LOT-ovog Dreamlinera 787-9

Prepreke se zaobilaze tako što se uđe u prvi slobodan red u ekonomskoj pa se izađe na drugi koridor i dalje se nastavlja u istom smeru. Ako se i tu pojavi prepreka, opet se pravi skretanje i tako u cik-cak kroz ceo avion. Činjenica da smo svi na specijalnom letu u skoro praznom avionu nekako nam je dala za pravo da se ponašamo drugačije i slobodnije nego što to inače radimo na redovnim linijama. Već odmah posle poletanja se nije znalo ko gde sedi.

Foto: D. Nikolić

Stjuardese i sjuardi su postali fotomodeli, hrana se nije jela već fotografisala dok se toplo jelo ne pretvori u hladno, a iz čaše šampanjca i poslednji mehurić ode napolje. Da to smo mi, frikovi zaljubljeni u avione i letenje. Ludi vazduhoplovni novinari kojima je svaki avion kao prva igračka detetu. A ovaj novi Dreamliner – „Devetka“ je prava poslastica. Još kad ga zapljusne polarna svetlost na njegovom prvom letu sa putnicima i kada ste među tim malobrojnim putnicima i vi, onda nema veće radosti.

Foto: LOT Polish Airlines

Sem možda kad vas puste da provirite u kokpit ili vas odvedu u skriveno odmorište za posadu. Ova polarna svetlost je od male trake narasla i izgledala je veličanstveno. Osim više horizontalnih traka različite debljine pojavile su se i vertkalni snopovi koji su se menjali velikom brzinom izazivajući čudne uzdahe pojedinih putnika navaljenih na sve prozore sa desne strane u Dremalineru-u. Ima li boljeg od ovog pitao sam se vraćajući se na svoje sedište misleći pri tom i na avion i na posao kojim se bavim. Ubrzo sam, međutim, utonuo u dubok san na preudobnom sedištu koje se obara u krevet. Šta drugo da radiš u Dreamlineru nego da sanjaš.

Naslovna fotografija: Alex Cheban