Gruzija – magična zemlja za sva čula

Oni najstariji među nama će se na pomen Gruzije setiti jakog zelenog čaja, koji je bio veoma popularan kada smo mi bili jugoslovenska deca, a Sovjetski Savez Gruzijska maćeha. Mlađi će se pak setiti da se na Pesmi Evrovizije nakon pada istočnog bloka pojavila nova zemlja-takmičar koja uvek šalje originalne i snažne pesme sa modernom zapadnjačkom melodijom ali sa autentičnom etno notom. Najmlađi među nama verovatno neće ni znati za Gruziju i moraće da proguglaju gde se ta zemlja neobičnog naziva zapravo nalazi.

Evropa ili Azija

To zapravo niko sa sigurnošću ne može da kaže. Za jedne je ona u Evropi, za druge u Aziji i svi će biti u pravu ako bismo se držali geografske nauke koja kaže da je Gruzija većinski azijska zemlja, sa jednim parčetom severnih padina Velikog Kavkaza koji pripada evropskom kontinentu.

Geografski posmatrano, Veliki Kavkaz predstavlja prirodnu granicu Evrope i Azije na jugoistoku, ali još preciznije granica ide razvođem. Teritorije koje su u slivovima reka koje otiču na sever pripadaju Evropi, dok one koje su u slivovima koji streme jugu deo Azije. Tako je na samom krajnjem severoistoku Gruzije jedna trouglasta oblast okrenuta ka ruskom Dagestanu na Severu, pa se zahvaljujući njoj, isto kao što se i Turska zahvaljujući posedu dela Trakije smatra Evropskom državom.

Sakartvelo

Gruzini, međutim nemaju dilemu. Za njih je Sakartvelo, kako oni zapravo nazivaju svoju zemlju, deo Evropske porodice naroda i država jer oni grle zapadnu kulturu čak i kroz istoriju kada su bili najliberalniji i najnapredniji u surovom Sovjetskom Savezu.

Toliko se Gruzija tada isticala svojom lepotom, kulturom, načinom života da su je u tom sovjetskom moru sivila zvali Kalifornijom na Kavkazu. I zaista, kada jednom stignete u Sakartvelo, lako ćete se uveriti u opravdanost ovakvog nadimka. Prelepo crnomorsko primorje sa palmama, buganvilijama i rododendronima daju pečat na meditaranski karakter. Dalje ka istoku smenjuju se doline uklještene između Velikog Kavkaza na severu i Malog na jugu, dok se sam istok zemlje odlikuje gotovo pustinjskom i stepskom klimom i vegetacijom. Po lepo uređenim dvorištima rastu nar i japanska jabuka dok orah ima gotovo status svetog drveta. Njegov plod neizostavni je sastojak gotovo svakog gruzijskog jela, a na lokalnim pijacama dominira među svim tim raznolikim voćem i povrćem.

Magija ukusa

Kuglice od svežeg korijandera uvaljane u orahe i začinjene svanetijskom solju, sos od oraha kao preliv za piletinu, zelena salata začinjena orasima i semenkama nara, a još nismo ni došli do slatkiša gde je njegova suverenost još očiglednija. Gruzijska trpeza je primer raskoši u svakom smislu; od mnoštva bogatih i neobičnih ukusa pa do broja i raznolikosti jela i količine. Gostoprimljiv, dobrodušan narod koji veruje u bratstvo među ljudima smatra svojom sramotom da sto pred gostima ostane bez hrane.

Hačapuri Hačapuri je tradicionalno, i najpoznatije u svetu, gruzijsko jelo. To je hleb u stilu pite punjen raznim sirevima, ali postoje i slične kombinacije sa mesom (kubdari), pasuljem (lobiani). On se smatra gruzijskom brzom hranom i na Zapadu se obično tako može i naručiti i pojesti, ali u Gruziji je on samo sastavni deo obroka sa nebrojeno mnogo kombinacija. Foto: D.Nikolić

Posude se stalno dopunjavaju, a hrana se iznosi u nizu, od lakših predjela, salata i supa, pa sve do ozbiljnih kulinarskih remek dela poput jagnjetine sa zeljem, vrućih kobasica od iznutrica, pasulja sa korijanderom, piletine u sosu od belog luka. A uz sve to uvek ide vrući i sveži hačapuri, koji sam za sebe predstavlja posebnu kulinarsku familiju.

Vina iz kvevrija

Uz gruzijsku hranu se pije čača, domaća rakija od grožđa (loza) i vino po kome je ova kavkaska zemlja nadaleko čuvena. Smatra se da je preteča pravljenja vina nastala upravo na prostoru današnjih Gruzije i Jermenije pre sedam do osam hiljada godina. Tu su pronađeni i dokazi, glinene amfore koje se i dan danas koriste za tradicionalno pravljenje vina samo se one sada nazivaju gruzijskom rečju – kvevri. Vino se pravi svuda. Skoro cela zemlja je deo nekog od vinskih rejona, ali nedostaje velikih vinarija. Vinogradi su obično manji i porodični, pa se tek tu i tamo pojavi neki veći proizvođač. U isto vreme gotovo da nema seoske kuće koja nema nekoliko čokota, kvevrija i podrum sa tek toliko vina da se zadovolje potrebe porodice i prijatelja, da se iznese na trpeze i slavlja i da se njime zalije više nego dobar zalogaj.

Uprkos dobrom vinu i rakiji, pijanstvo u ovoj pitomoj zemlji nije baš pohvalno kao kod nas ili negde drugde. Gruzini vole da popiju ali ćete ih retko videti pijane jer je to za njih sramota. No, jedna čašica je sasvim dovoljna da se zapeva i zaigra uz veoma emotivnu i ritmičnu domaću muziku koja dosta podseća na muziku na Balkanu, Anadoliji, pa čak i dalje na Orijentu.

Stari narod Kavkaza

Gruzini, koji sebe nazivaju Kartvelima, stari su kavkaski narod, jedan od najstarijih na svetu. Govore gruzijskim jezikom i pišu sopstvenim, jedinstvenim u svetu, pismom. Ponosni su na svoju istoriju i slobodarsku tradiciju. Iako su pokoravani više puta, uspeli su da očuvaju svoju osobenost i kulturu. Narod je pitom i dobrodušan. Uvek su radi da pomognu i da se druže, imaju iskrene i dobre namere prema drugima i nisu svađalice. Veoma su religiozni. Njihova pravoslavna crkva je jedna od najstarijih na svetu, potiče čak iz četvrtog veka o čemu svedoče i brojne crkvene građevine i manastiri koji su očuvani i još uvek predstavljaju veoma značajna mesta za pobožne.

Sopstveni put ka modernoj demokratiji

Na osnovama ove zaista impresivne hrišćanske tradicije, Gruzija danas uspešno gradi svoje moderno društvo, po uzoru na zapadne demokratije, ali sa sopstvenim pečatom i duhom. Ova zemlja je danas jedinstven primer u svetu po nultoj stopi korupcije i gotovo zanemarivom kriminalu. Digitalna revolucija je ozbiljno uzela maha, pa je da danas Gruzija jedna od najpopularnijih destinacija za digitalne nomade, sa izvrsnim internetom i brojnim stručnjacima u informatičkoj i kreativnoj industriji. Osnivanje preduzeća u Gruziji je jednostavno, a poslovanje je zasnovano na zdravoj konkurenciji i poštenoj praksi. Tradicionalne vrednosti, koje zaista jesu za ponos, ipak utiču na smanjenu toleranciju prema različitostima, što se posebno vidi na primeru seksualnih manjina, čiji položaj je i dalje veoma težak i nezavidan, a neretko i opasan.

Toga su svesni nosioci društvenih promena i zemlja iskreno radi na postepenom poboljšanju odnosa prema LGBT populaciji. Proces je deo jedinstvene težnje za stvaranjem slobodnog i otvorenog društva, a rezultati su vidljivi na svakom koraku.

Geographica je bila deo novinarske ekipe iz Srbije koja je u organizaciji diplomatskog predstavništva Gruzije posetila ovu prelepu zemlju i upoznala se sa njenim lepotama. O impresivnoj tradiciji jedne od najstarijih zemalja na svetu, o njenim crkvama iz IV veka, bogatoj trpezi i kvalitetnom vinu, prelepim planinama i hrabrom, ponosnom i dobrodušnom narodu čitajte u narednom periodu na sajtu našeg Geographica Magazina. Zahvaljujemo se beogradskoj Kancelariji Ambasade Gruzije u Atini, diplomatskom predstavniku ove zemlje za Srbiju, gospodinu Iliji Koberidzeu i Gvanci Kešo, koji su okupili malu i efikasnu novinarsku ekipu i u saradnji sa Turističkom organizacijom Gruzije organizovali nezaboravno putovanje sa kojim smo se vratili prepuni utisaka i velikom željom da se tamo vratimo.

Pratite avanture iz Gruzije

#Emotionsaregeorgia #georgiatravelmoments #georgiatravel #nationalparksofgeorgia #gruzija_u_srbiji

Ekipa koja je učestvovala u Gruzijskoj info turi i čije tekstove i reportaže možete da pratite:

• Goga Grubješić (Facebook: goga.grubjesic), Instagram superstargoga
• Igor Luković, urednik magazina Vino & Fino (Instagram: vino_fino, Facebook: vfmagazin)
• Maja Petrović, gastro blog vitkigurman.com (Instagram: vitkigurman, Facebook: Vitki Gurman).
• Mia Medaković-Topalović, urednica magazina Refresh Your Life. (ryl_magazine i anima_mundi_ryl, Facebook: Refresh Your Life.)
• Lidija i Miodrag Piroški, Vrele Gume. Instagram: vrelegume
• Robert Čoban, Color Media Press, robert_coban, blog Travelblog.rs.
• Dragan Nikolić, Aviatica/Geographica, Instagram: @belgrey

Avio-saobraćaj sa Gruzijom

Kako je Aviatica ranije pisala, postoji izgledna mogućnost da Srbija i Gruzija od sledeće godine budu povezane direktnom avio-linijom. Pregovori sa avio-kompanijama su u toku. Za vreme naše posete Gruziji obišli smo i aerodrome u Kutaisiju, koji bi od proleća sledeće godine mogao dobiti direktnu liniju sa Beogradom i/ili Nišom, kao i neobičan mali aerodrom u Mestiji.