Srećna nova godina, ne ponovila se stara

Završena je najgora godina u istoriji civilnog vazduhoplovstva, a u novu ulazimo sa nadom da će stvari napokon krenuti nabolje.

Datum / Date: 01.01.2021.

Autor / Author: Aviatica

Foto: Garuda Indonesia

Čestitke za novu godinu ovoga puta su promenjene. Pre standardnih želja za zdravlje, uspeh i sreću, svi stavljaju izraz „ne ponovilo se“. To je zbog toga što je prošla 2020. godina zaista bila najužasnija u novijoj istoriji sveta. Kada je u pitanju avio saobraćaj ona je bila još strašnija.

Pandemija koronavirusa Covid-19 izazvala je jednu od najvećih ekonomskih kriza u poslednjih sto godina, a u oblasti turizma i avio saobraćaja ova kriza je najveća u istoriji. Promet je povremeno padao i na samo nekoliko procenata od uobičajenog. Za avio saobraćaj kažu da se vratio na nivo pedesetih godina prošlog veka. Avioni i aerodromi su prazni, kompanije su na ivici ambisa, a nažalost, neke su se i survale i otišle u istoriju.

Ugašeno preko 40 aviokompanija

Foto: Flybe

Britanski Flybe je zvanično bio prva veća i poznatija aviokompanija koja je ugašena, a za šta je okrivljen koronavirus. Početkom marta, ova je kompanija proglasila bankrot i prekid operacija, ali ne bi bilo fer da za to u potpunosti okrivimo koronu. Kao i kod svih ostalih ugašenih kompanija razlozi su bili u nagomilanim gubicima koji su se nekako peglali zahvaljujući tekućim prihodima. Kada su ovi prihodi zbog restriktivnih mera usled pandemije stali, dugovi nisu mogli dalje da budu servisirani i to je dovelo do kraja.

Najbolji primer je turska aviokompanija Atlasglobal, koja je prestala sa radom nekoliko meseci pre korona-krize (u decembru 2019), da bi u februaru ponovo pokušala da leti, ali je ubrzo ipak morala da prizemlji avione, najverovatnije trajno.

U prošloj 2020. godini preko 40 aviokompanija je prestalo sa radom, a neke od njih su nastavile iako su proglasile stečajni postupak (bankrot) i zaštitu od poverilaca, kao što Alitalia to radi već više godina. Ove godine u sličnoj situaciji se našla i zvanično najstarija aviokompanija na svetu – kolumbijska Avianca koja je pred njujorškim sudom dobila zaštitu od poverilaca, a potom je, zbog bankrota, uagsila svoju peruansku podružnicu.

Foto: Norwegian

Još od aprila traje agonija norveške kompanije Norwegian. Prvo su pojedine zavisne kompanije Norwegiana registrovane u Danskoj i Švedskoj proglasile bankrot, da bi potom krenula borba za preživljavanje matične kompanije. Kada je norveška vlada odbila da Norwegianu odobri finansijsku pomoć, zatražena je sudska zaštita od poverilaca. Kompanija je nastavila da leti, ali sa šest od 140 aviona i na samo nekoliko linija u domaćem saobraćaju.

U prvim mesecima pandemije ugašena je i kompanija Air Italy, bivša Meridiana, koju je kupio Qatar Airways i od nje pokušao da luksuznim rebrendiranjem i novim avionima napravi uspešnu priču. Nažalost, sve je završeno pre nego je i počelo, a korona je i ovde stavila pečat na rešenje o bankrotu.

Probleme je imala i kompanija South African Airways, ali se ona već decenijama nalazi u stuporu tamošnje vlade, pa nikome nije sasvim jasno šta se tu dešava – živa je ili nije, preživeće ili neće. Bankrot je proglašen, kompanija je i dalje u funkciji, ali dokle će niko to ne bi mogao da kaže.

Foto: Montenegro Airlines

Na samom kraju ove tužne liste našao se naš bratski Montenegro Airlines. Ova je kompanija prestala sa radom 26. decembra po odluci Vlade Crne Gore da je ugasi i da osnuje novu aviokompaniju koja će se zvati „2 Montenegro“.

U prošloj godini ugašeni su i Germanwings, Level Austria, Lauda, nemačka podružnica SunExpress-a, Air Asia Japan, Cathay Dragon. No spisak će se tek nastaviti i u ovoj novoj godini.

Servisne vesti najčitanije

Ove godine, uprkos drastičnom padu ekonomskih aktivnosti u avio saobraćaju i turizmu i manjku vesti, posebno lepih i razvojnih, posete sajtu i čitanost su značajno povećani. Najčitanije su bile vesti koje su servisne i donose informacije o zatvaranjima granica, aerodroma, uvođenju ili popuštanju restriktivnih mera. Čitanost je obarala rekorde, a njihova priprema, pisanje i praćenje bili su izuzetno teški. Sumanute odluke u sklopu upravljanja krizom u slučaju pandemije nisu samo srpska specijalnost već su mnoge druge države pravile brojne propuste i greške.

Međunarodne organizacije i aviokompanija apeluju već dosta dugo da se nešto pod hitno preduzme. Traži se da se popusti sa primenom slot pravila, uvođenje obaveznog testiranja pred let, ukidanje karantina. Države i zakonodavci sporo reaguju, tako da avio industrija i dalje ima poteškoće, a saobraćaj se veoma sporo oporavlja.

Razvod Air Serbije i Etihada?

Korona-kriza pokazala je sve slabosti i našeg nacionalnog avio prevoznika Air Serbije. Situacija se posebno zakuvala kada je Fiskalni savet dao mišljenje da je Air Serbia u minusu oko 200 miliona evra, što je znatno više od njene vrednosti i što bi značilo da je zrela za bankrot. Međutim, Vlada Srbije je negirala da je neuspeh Air Serbije toliko veliki i pravdala je dugove korona-krizom, negirajući da ih je bilo i pre toga, iako je svima poznato, a piše i u finansijskim izveštajima, da je vlada svake godine uplaćivala milionske iznose čime je na papiru pravila pozitivan saldo. Ta pomoć je pravdana kao pokriće starih dugova Jat Airways-a, dok se ova nova pravda gubicima nastalim usled poremećaja rada zbog pandemije koronavirusa.

Pred sam kraj godine, javnost u Srbiji saznala je da je Vlada Srbije izvršila dokapitalizaciju svoje aviokompanije Air Serbia i sa 100 miliona evra kupila dodatnu emisiju akcija čime je povećala svoj vlasnički udeo sa 51 na 82 posto, čime je i vlasnički udeo Etihad Airways-a smanjen sa 49 na 18 posto.

Šta se dešava sa odnosom Etihad-a i Air Serbije nikome nije jasno, ali je očigledno da je on na silaznoj putanji ili što bi u slučaju Etihada moglo da se kaže – na izlaznim vratima. Ova kompanija zaslužna je za najčitaniju vest ove godine na našem sajtu. Etihad Airways je od novembra počeo da obustavlja svoje poslovanje u Srbiji. Prethodno je suspendovana linija Abu Dabi – Beograd pod izgovorom koronavirusa, ali je već tada svima u ovom poslu bilo jasno da će Etihad da nas napusti skroz. Nakon što su zatvorene kancelarije na aerodromu, stigla je vest da se linija trajno gasi ali i da se zatvara predstavništvo ove kompanije u Beogradu kao i da prestaju sve komercijalne aktivnosti. Ovo poslednje je zapravo najvažnije, jer to znači da Etihad više nije prisutan na srpskom tržištu i da ne važe više komercijalni ugovori sa partnerskom (i sestrinskom) Air Serbijom.

Etihad pakuje kofere / Foto: Etihad Airways

Kada su brojni ekonomski analitičari još pre nekoliko meseci tvrdili da sve dugove i minuse Air Serbije treba da pokriju kako Vlada Srbije tako i drugi vlasnik Etihad Airways, znalo se da je ovom braku došao kraj. Etihad Airways se, i bez Air Serbije, nalazi u veoma teškoj situaciji, jer ga je prethodno rukovodstvo sa Džejmsom Hoganom na čelu gotovo uništilo svojim poslovnim promašajima i investicijama u posrnule aviokompanije poput Air Berlina-a, Alitalije, Jet Airways-a i Air Serbije. Prve tri su bankrotirale – Air Berlin je ugašen, Jet Airways je živ ali ne leti, a Alitalia leti i čeka miracolo. Jasno je da od Etihada kao suvlasnika u Air Serbiju neće biti uplaćen ni evro. To se videlo i kad je u junu došla na naplatu prva rata kredita, koji je Etihad obezbedio po veoma nepovoljnim uslovima, a sada nije hteo da ga reprogramira iako je imao opravdanje za taj potez u vidu korona-krize. Vlada Srbije je tada rekla da neće ostaviti Air Serbiju na cedilu. I nije – izvršena je dokapitalizacija, udeo Etihada je sveden na simboličan, a Air Serbiji sada predstoji restruktuiranje, samo još ostaje da se vidi ko će taj proces voditi.

Šta nas čeka u 2021?

Foto. easyJet

Sa početkom primene vakcina možemo da se nadamo da će početi normalizacija i da će avio saobraćaj i turizam početi da se vraćaju u život. Biće veoma teško, jer potrebno je povratiti i poverenje putnika. Ceo sistem je totalno razbijen i biće potrebno dosta vremena, čak nekoliko godina, da se uspostavi novi.

Promene su već vidljive na mnogim poljima. Planira se uvođenje novih zdravstvenih pasoša, gde će putnici morati da poseduju karton vakcinacije. Razbijena je prodajna mreža, pa se očekuje da će mnogi avio agenti i turističke agencije nestati, smanjiće se online prodaja zbog nesigurnosti i nedostatka pravne zaštite putnika, a sistem izdavanja aviokarata će biti sasvim drugačiji. Već se prelazi sa tradicionalnog BSP postpaid sistema naplate na novi prepaid sistem, pa će sada agencije moći da izdaju samo onoliko karata za koliko imaju novca na posebnom računu.

U novoj godini možemo očekivati i da će se nastaviti sa gašenjem aviokompanija, jer će posledice tek sada početi da se osećaju. Uspostavljanje nove normalnosti u avio saobraćaju će ići sporo i biće bolno, ali i kobno za mnoge.

Biće ovo godina velikih izazova kako za brojne koncesione ugovore za aerodrome, koji će morati da se preispitaju i promene, tako i za donosioce zakona koji će morati da pronađu nove načine da zaštite konkurenciju. Teško je zahtevati transparentno poslovanje i poštovanje pravila konkurencije kada imate borbu za život.

Kada na snagu stupi pravilo preživljavanja sva druga pravila fer pleja padaju u vodu.

Nećete verovati ali u 2020. se desila i jedna lepa i neverovatna vest u avio saobraćaju. Otvoren je novi berlinski aerodrom – Berlin Brandenburg Willy Brandt posle skoro deset godina zakašnjenja.

Foto: Berlin Brandenburg Airport

Pratite nas na Facebook-u da biste uvek saznali najnovije vesti iz avijacije

OZNAKE / TAGOVI

1501